Др Драгана Ђорђевић
Драгана Ђорђевић је дипломирала 1990. године на Факултету за физичку хемију Универзитета у Београду. На истом факултету 1996. године брани свој магистарски рад под називом „Садржај и порекло тешких метала у ваздуху индустријске зоне Нови Београд“. Своју докторску дисертацију на тему: „Диференцијација утицаја више извора на загађеност ваздуха једне локације: тешки метали и металоиди у суспендованим честицама као трасери“ одбранила је 2004. године на Хемијском факултету Универзитета у Београду.
Запослена је у ИТХМ Центру за хемију, где има звање научног саветника. Бави се научном облашћу испитивања физичкохемијских процеса у животној средини везаних за загађење ваздуха, воде и земљишта као и истраживања решења за умањење последица. Аутор је и коаутор укупно 39 објављених радова, од којих 12 у врхунским, 5 у угледним међународним, 17 у међународним и 5 у водећим националним часописима. Такође, аутор је и коаутор 9 поглавља у књигама познатих светских издавача. Радила је рецензије већег броја радова у врхунским међународним часописима, као што су: Atmospheric Environment, Science of the Total Environment, Journal of Environmental Management, Atmospheric Research и други угледни светски часописи. Досадашња цитираност њених радова (без ауто- и хетероцитата) износи око 150.
У оквиру Japan International Cooperation Agency, 2005. године је боравила у Јапану у Research institute of inovative technology for the earth i International centre for environmental technology transfer.
Од 2007. године је учествовала у три (у два је била руководилац) финасирана европска пројекта (INTERREG, FP6 SEE.ERA NET). У више позива је, за FP6 и FP7 (као руководилац или члан руководећег тима и као учесник), задовољила критеријуме комисије, али без финансирања. Тренутно руководи пројектом Министарства за науку и технолошки развој под називом “Проучавање физичкохемијских и биохемијских процеса у животној средини који утичу на загађење и истраживање могућности за минимизирање последица”.
Драгана Ђорђевић је члан следећих друштава: Српског хемијског друштва, Друштва физикохемичара Србије и American Chemical Society.
